Ugradni vodokotlić — da ili ne? Šta se dešava kad se pokvari i koliko traje

„Šta ako se pokvari?“ je prvo što ljudi pitaju za ugradni vodokotlić, i to je razumno pitanje: vodokotlić stoji u zidu, iza pločica, i ako ga treba menjati — ruši se. Odgovor je da se ne menja, jer je projektovan tako da se svaki deo koji može da se pokvari vadi kroz otvor tipke za ispiranje. Ali ima još stvari koje treba znati pre nego što se odlučite.

Kako sistem radi

Ugradni set čine metalni nosač (ram) koji se učvršćuje za zid i pod, plastični rezervoar (vodokotlić) u njemu, dovod vode i odvod Ø90–110 mm ka kanalizaciji. Ram se montira pre pločica, ozida se gips-kartonom ili cigla-blokom, opločuje, i na kraju se montiraju konzolna šolja (visi na dve šipke iz rama) i tipka. Šolja nosi 400 kg — ram to drži, ne zid.

Šta se dešava kad se pokvari

• Ispusni ventil (deo koji „pušta“ vodu u šolju) i plovak (koji puni rezervoar) su dva dela koja se kvare — kamenac, istrošena guma. Oba se vade kroz otvor tipke, bez alata, za 10–15 minuta. Rezervni delovi 2.000–8.000 dinara, majstor 3.000–5.000.
• Tipka — mehanička ili pneumatska, menja se spolja.
• Rezervoar — plastika koja praktično ne puca. Ozbiljni proizvođači daju garanciju od 10 godina na ram i rezervoar, uz dostupnost delova 25 godina.
• Curenje na spoju sa šoljom — šolja se skida (dva zavrtnja), guma se menja, šolja vraća. Bez rušenja.
• Jedino što traži rušenje je puknuće dovodne cevi ili odvoda u zidu — što je greška montaže, ne vodokotlića.

Kad je dobar izbor

1. Kad renovirate kupatilo od nule — ram se ugrađuje u fazi instalacija bez dodatnog rušenja.
2. Kad imate dubinu zida ili mesta za parapet od 18–20 cm (može i 12 cm sa „slim“ setovima, ređe).
3. Kad želite pod bez prepreka i lako čišćenje.
4. Kad ostali radovi ionako idu — parapet od 20 cm iznad šolje postaje polica, u njega staje i niša.

Kad nije dobar izbor

• Menjate samo šolju, bez rušenja — nema smisla, jer ram traži rušenje pločica na tom zidu.
• Zid je vrlo tanak pregradni sa cevima iza, a nema mesta za parapet.
• Kupujete najjeftiniji set nepoznatog porekla — delovi za njega neće postojati za pet godina. Uzmite proizvođača koji je na tržištu decenijama.
• Vertikalni odvod je u podu tačno ispod šolje i ne može se izvesti horizontalno u ram bez velikog zahvata — vodoinstalater proceni.

Cena

Ugradni set proverenog proizvođača: 25.000–45.000 dinara (osnovna serija), do 70.000 sa tipkom koja štedi vodu ili osvetljenjem. Konzolna šolja sa daskom: 15.000–60.000. Montaža rama u fazi instalacija 6.000–12.000, montaža šolje i tipke posle pločica 6.000–10.000. Zidanje parapeta i opločavanje se uklapaju u keramičarske i zidarske radove. Podna šolja sa vodokotlićem i montažom: 20.000–50.000 sve zajedno. Razlika je oko 40.000–80.000 dinara.

Greške pri ugradnji koje kasnije bole

• Visina šolje — standard 40–43 cm od gotovog poda do gornje ivice šolje. Ram se podešava po visini, ali se meri od gotovog poda (sa pločicom), ne od košuljice.
• Nema revizije — otvor tipke je revizija; ali ventil za dovod vode mora da bude dostupan (kroz otvor tipke ili poseban revizioni otvor), ne zazidan.
• Ram pričvršćen samo za gips-karton — mora za pod i za nosivi zid, ili za čelične profile.
• Odvod bez pada ili sa oštrim kolenom — zapušava se. Pad 2%, koleno 45°.
• Tipka opločena tako da se ne može skinuti — pločica oko tipke se seče sa zazorom, ne „na dodir“.

Ostale odluke o sanitarijama — lavabo, baterije, bojler — na stranici o sanitarijama. A ako renovirate celo kupatilo, vodoinstalater koji ugrađuje set mora da zna model pre nego što dođe — ramovi različitih proizvođača imaju različite mere. Vodoinstalatere i majstore za kupatilo sa iskustvom u ugradnim setovima nalazite na Majstorio platformi.